Аутори:
1. Srđan Vuković, Технолошки факултет у Источном Сарајеву, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
2. Danijela Rajić, Технолошки факултет у Источном Сарајеву, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
3. Svetlana Pelemiš, Технолошки факултет у Источном Сарајеву, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina

Апстракт:
Радионуклиди се у природи налазе у ваздуху, води и земљишту и представљају саставне дијелове стијена, земљишта, мора и океана. Највећи удио у укупној примљеној дози популације има природни радиоактивни гас радон. Излагање становништва високим концентрацијама радона изазива малигна обољења плућа. Стога су многе државе усвојиле законске одредбе усмјерене на заштиту од радона те учиниле значајан напор у идентификацији подручја с повишеном радонском конецентрацијом. Први закон који се односи на заштиту становништва од радона појављује се 1941. године у SAD. Здравствени ефекат радона препознат је и у Европи гдје се 1950. године појављују прве смјернице и препоруке за заштиту од радона од стране International Commission on Radiological Protection (ICRP). Проблематици радона се у Босни и Херцеговини, а и у земљама региона до сада није прилазило на систематски и организовани начин. Тренутно се тематски радоном бави више истраживачких група и институција. Tо представља добру основу да се све те активности обједине у националне програме и да се дефинишу стратешки циљеви и акциони планови. У основи сваког националног програма радона јесте добијање мапе радонског ризика. Велики број међународних пројеката са том темом показује колики значај има мапирање радона. Тренутно су актулени пројекти у оквиру EU истраживачког простора са циљем израде великога атласа природне радиоактивности Европе са акцентом на радон.

Кључне речи:
природна радиоактивност, радон, законске регулативе, радонске мапе

Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ А - Наука материје, кондензоване материје и физикa чврстог стања

Датум пријаве сажетка:
23.07.2020.

Конференцијa:
Contemporary Materials 2020 - Савремени материјали